OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - energetska budućnost
Energija svuda oko nas OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE sinonim efikasnosti i energetske uštede
Sve veće potrebe za energijom, pojava energetskog defiicita koji je rezultirao udvostručenom potrošnjom energije u svetu, ograničenost zaliha fosilnih energenata, kao i alarmantni podaci o negativnim posledicama emisije gasova (nastale debalansom uglen-dioksida i drugih gasova), sa efektom staklene bašte (tzv. ghg greenhouse gases) i uticaju na klimatske promene (tzv. ghg greenhouse gases), doprineli su da energetska efikasnost postane koncept održivog razvoja.S toga, najveći izazov predstavlja prelazak na čistije tehnologije, uz postizanje ekonomske isplativosti. Regenerativni izvori energije sa svojim performansama imaju veliku perspektivu, pa se sve više zemalja orijentiše na dodatna istraživanja, investiranje u njihov razvoj i eksploataciju.
Obnovljivi izvori energije predstavljaju energetske resurse čije korišćenje ne utiče na smanjenje energetskih rezervi na Zemlji.
Regenerativna energija dobijena iz prirodnih procesa koji se konstantno obnavljaju, uključuje tri, od četiri osnovna elementa i to vodu, zemlju i vazduh, kao i prirodne fenomene - svetlost, vetar, talase i geotermalnu energiju. Bez obzira na različite oblike, obnovljivi izvori energije, praktično predstavljaju modalitete solarne energije, dobijaju se direktno iz sunca ili iz toplote stvarane duboko u Zemlji. Naime, biomasa se stvara fotosintezom baziranoj na solarnoj energiji. Strujanje vaduha – vetar, nastao usled temperaturnih razlika vazduha na različitim mestima, takođe, i kruženje vode u prirodi, kao i plima i oseka, posledica su solarnog zračenja. Sa aspekta naše civilizacije, sunčeva energija je praktično neograničenog kapaciteta i prema proračunima, masa Sunca se, kao posledica svog isijavanja, kroz 10 milijardi godina smanji samo za jedan hiljaditi deo.
U svetskom energetskom miksu, obnovljivi izvori danas učestvuju s preko 18 posto. Najveći deo – 13% je energija dobijena tradicionalnim iskošćavanjem biomase i to najčešće za grejanje, dok se ućešćem velikih hidroelektrana dobija još 3% energije. Prema tome takozvani "novi izvori energije" proizvode samo 2,4% ukupne svetske energije. Od toga 1,3% odnosi se na instalacije za zagrevanje vode, 0,8% na proizvodnju električne energije i 0,3% na biogoriva. Procenjuje se da bi do 2050. obnovljivi izvori energije, poput sunčeve i energije vetra, mogli da zadovoljavolje i do 80% potreba za energentima u svetu čime bi se, prelaskom na čistije tehnologije, uz postizanje ekonomske isplativost,uticalo i na zaštitu životne sredine i suzbijanje klimatskih promena.
Usvojim različitim oblicima regenerativna energija uključuje električnu energiju i toplotu dobijenu iz različitih izvora kao što su: solarna energija, energija vetra, energije vodotokova na kopnu, okeana i energija plime i oseke - hidroenergija, bioenergija, uključujiući sve njene modalitete - biomasa, biogorivo i hidrogen, kao i geotermalna energija.
Svaki od ovih izvora ima jedinstvene karakteristike koje definišu i način primene.
Implementacija sistema za obnovljive izvore energije - energetska efikasnost
- Obnovljivi izvori energije imaju potencijale da postanu energetska osnova naše civilizacije, da preuzmu kako društvene, ekonomske, tako i izazove u vezi sa očuvanjem životnog okruženja u borbi protiv klimatskih promena.
- Pri planiranju energetske budućnosti imamo mogućnosti da izgradimo adekvatnu ekonomsku budućnost sa dovoljnim količinama energije, a bez zavisnosti od stanja na svetskom energetskom tržištu i ekološkim posledicama.
- Karakteristično je da se tokom eksploatacije zalihe ne smanjuju, iz njih se uvek iznova, na isti način može dobiti energija.
- Za proizvodnju "zelene električne energije" raspolažu kombinovanim privrednim potencijalom koji daleko prevazilazi sadašnju, ali i predviđenu buduću potražnju za električnom energijom
Ekonomska efikasnost:
- pristup energiji po prihvatljivim cenama ključan preduslov socijalnog razvoja svakog društava,
- umanjuju zavisnost od uvoza energenata (manje oslanjanje na nestalne cene nafte i gasa,
- utiču na obezbeđivanje rezervi).
- Sigurnost proizvodnje neobnovljivih energenata
- Upravljanju proizvodnjom i potrošnjom električne energije kroz novi konceptpametnih mreža.
- Komparativne i kompetitivne prednosti u odnosu na energiju dobijenu iz fosilnih goriva u pogledu efikasnosti i ekoloških zahteva.
