ENERGIJA VODOTOKOVA - Hidroenergija
Korišćenja energetskih potencijala vodotokova – hidroenergija je najznačajniji obnovljivi izvor energije, jedini resurs koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Procjenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Iako je proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena, njeno učešće u ukupnoj svetskoj proizvodnji energije iznosi oko 3.5 %.
Energija vodenih tokova obuhvata sve potencijale za dobijanje energije iz strujanja vode, tj. kopnenih vodotokova, plime i oseke i morskih talasa (površinske vode - mora i okeani).
Hidroenergetski potencijal vodotokova, koji je predstavljao vekovima važan izvor energije, jedini se svrstava u konvencionalne resurse i podrazumeva hidroenergiju velikih snaga.
Tokovi sa malim protokom i padom vodene mase, vodotokovi malih snaga – do 5, odnosno10 MW (mini hidroelektrane) danas, razvojem modernih hidro turbina, pružaju određene prednosti, u odnosu na velike hidroelektrane, naročito u pogledu ekološke prihvatljivosti i znčajan su obnovljivi resurs. Male hidroelektrane su po pravilu tzv. protočne hidroelektrane (ne koriste brane nego kanalima usmeravaju rečni tok na turbine koje pokreću generatore). Posle mnogo godina eksperimentalnog rada u mnogim zemljama, male hidroelektrane postaju sve atraktivnije, jer su, zamenjujući potrošnju fosilnih energenata, tj. neobnvoljivih izvora, u funkciji održivog razvoja i to ne samo u pogledu očuvanja postojećih prirodnih resursa, već i u pogledu zaštite životne sredine.
ENERGIJA OKEANA S obzirom da okeani pokrivaju više od 70% Zemljine površine, predstavljaju najveće kolektore sunčeve energije, izvor energije u budućnosti. Energija okeana generiše dve vrste energije : termalnu energiju, od sunčeve svetlosti i mehaničku energiju, od kretanja plime i oseke i talasal.Termalna energija (OTEC - Ocean Thermal Energy Conversion) nastaje na bazi temperaturne razlike zmeđu nivoa vode, kao posledica intenzivnijeg zagrevanja površine vode sunčevom energijom u odnosu na dubinu. Može da se koristi na više načina, uključujući i proizvodnju električne energije. Mehanička energija okeana je znatno drugačija od termalne energije, iako sunce deluje na sve aktivnosti okeana. Plima i oseka su rezultat gravitacijskog delovanja meseca, a talasi nastaju delovanjem vetra. Za razliku od termalne energije, koja je konstantna, mehanička energija je nestalna i nepodersna za eksploataciju bez uključenja drugih mehaničkih uređaja. Da bi se konvertovala energija plime i oseke u električnu energiju, postavljanjem brane, omogućava se usmeravanje vode kroz turbine, koje pokreću generatore. Za upotrebu energije talasa primenjuju se tri osnov sistema, a mehanička energija stvorena u njima direktno pokreće generatore ili se prenosi na fluide, koji pokreću turbine.
Iako eksploatacija energija okeana - plime i oseke, morskih talasa i struja ili OTEC nije dosegla komercijalne razmere, potencijali su toliki da bi „samo mali deo energije zarobljene u okeanima mogao pokretati čitav svet”. Naučna istraživanja pokazuju da su čak i spora strujanja vode, od svega 3-4 km/čas, dovoljna da pokreću podvodne turbine i tako doprinesu donekle smanjenoj upotrebi elektrana koje koriste fosilne energente, ugalj i mazut. Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti oko 40 puta više energije od današnje svetske proizvodnje električne energije.
Iskorišćavanje energije okeana je limitirano, kako nemogućnošću permanentne eksploatacije (posebno se odnosi na mehaničku energiju okeana zbog nestalnosti) geografskim faktorima, ekonomskim razlozima , tako i problematikom primarno vezanom za prenos proizvedene energije. U sadašnjem trenutku i na povoljnim lokacijama potencijalna proizvodnja ektrične energije predstavljala bi samo marginalnu količinu potrebne energije, uz velike investicione troškove.
Projekti korišćenje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova ekološki Dinamika i efekti gradnje malih hidroelektrana
